Полексија Тодоровић

close

Сликарка. Једна од три сликарке (уз Катарину Ивановић и Мину Караџић) које су стварале у Србији у деветнаестом веку. Прва и за сада једина српска сликарка која је сама насликала иконостас. Један од оснивача Српског уметничког друштва. Професорка цртања у Вишој женској школи којом је управљала Катарина Миловук. Велики број слика урадила заједно са супругом, сликарем Стеваном Тодоровићем, а касније је и велики број њених самосталних радова приписан њему. Са мужем урадила многобројне црквене слике – аквареле, цртеже, историјске композиције, двадесет иконостаса, иконе, пејзаже, и око пет стотина портрета – а самостално је сликала углавном портрете и иконе, и понекад пејзаже. Полексија и Стеван Тодоровић су међу првима у Србији као предлошке за портрете и ликовне композиције користили фотографију. 1895. и 1896. излагала као чланица Књижевно-уметничке заједнице на заједничким изложбама, а 1911. излагала са познатим уметницима на Међународној изложби у Риму.
Дела: Иконостас у капелици Св. мученице Наталије у дворишту Више женске школе (1880), Портрет младе девојке у народној ношњи (1889), Панорама Београда (1899), Портрет Матије Бана, Икона Мајке Ангелине за олтарску преграду спомен-цркве Светог Арханђела Михаила у Штимљу на Косову.

Тагови: Жене