Аница Савић Ребац

close

Већ са тринаест година превела одломак из Бајроновог „Манфреда“; тада су јој објављене и прве песме, а написала је и неколико драма инспирисаних античким ликовима. Сарађивала са бројним листовима и часописима у којима је објављивала поезију, преводе и есеје. Објавила бројне студије и огледе о темама везаним за хеленизам, као и о Гетеу, Спинози, Томасу Ману, Волту Витмену, Шелију, Његошу (нарочито о делу „Луча микрокозма“, за које је изјавила да је највиши израз југословенске културе), Милици Стојадиновић Српкињи, Јовану Дучићу, Лази Костићу, Светозару Ћоровићу и другима. 1946. године постала ванредни професор на Филозофском факултету у Београду, где је предавала историју римске књижевности и латински језик, и где је у то време била једина жена.
Књиге: Вечери на мору (1929, поезија), Предплатонска еротологија (1932, докторска дисертација), Античка естетика и наука о књижевности (1954), Хеленски видици (1966).
Студије и огледи: Гетеов Хеленизам (1933), Љубав у филозофији Спинозиној (1933), Мистична и трагична мисао код Грка (1934), Платонска и хришћанска љубав (1936), Томас Ман и проблематика наших дана (1937), Његош, Кабала и Филон, Његош и богумилство, Песник и његова позиција.
Преводи: О природи ствари (1951), Минхаузен: његова путовања и пустоловине (1951), Смрт у Венецији (1952), Весели подвизи Тила Ојленшпигела (1953), Луча микрокозма (преводи на енглески и немачки).