Ксенија Атанасијевић

close

Енциклопедија Британика је њену докторску дисертацију о Ђордану Бруну, „Бруново учење о најмањем“, уврстила у списак релевантне литературе за схватање Брунове мисли. Издавала авангардни часопис „Дан“ у коме су објављивали Иво Андрић, Милош Црњански, Аница Савић Ребац, Светислав Стефановић и други значајни писци. Након година прогањања и покушаја да је избаце са факултета (који су укључивали и лажне оптужбе за плагијат, као и за афере са више људи) поднела молбу за превремену пензију. Због писања против Хитлера и нацистичких идеја, хапсио ју је Гестапо, а после Другог светског рата су је ухапсиле и комунистичке власти (због оптужбе да је утицала на Милана Грола да поднесе оставку и тако изазвала кризу владе) и забраниле њена дела. За њом је остало око 400 научних радова, као и незавршени „Филозофски фрагменти“, на основу чијих пронађених делова се сматра да је створила оригинални и целовит филозофски систем.
Дела: Бруново учење о најмањем (1922), Цар Јулиан Апостата (1926), Стара грчка атомистика (1927), Елеаћанин Парменид, творац учења о бићу (1927), Епикур (1928), Почеци филозофирања код Грка (1928), Филозофски фрагменти књ. 1: Метафизички одломци (1929), Филозофски фрагменти књ. 2: Етички одломци (1930), Христова етика (1933), Етика праштања (1934), Блез Паскал: човек и мислилац (1935), Практична филозофија наших народних умотворина (1937), Лирско философирање Рабиндраната Тагоре (1970).

Тагови: Жене