Јован Илић

close

Песник, прозни писац, преводилац и политичар. Као професор написао и неколико стручних расправа.
Спада у српске романтичарске песнике који су стварали уметничку поезију у духу народних песама. По његовим стиховима су компоновали Стеван Стојановић Мокрањац, Станислав Бинички, Даворин Јенко, Владимир Ђорђевић и други. Уз помоћ својих синова, песника Војислава Илића и књижевника Драгутина, Милутина и Жарка Илића, од породичне куће створио књижевни салон у коме су се окупљали значајни писци и уметници тог времена.
Поезија: Песме (1854), Песме (II) (1858), Пастири (1868), Дахире (1891), Песме (III) (1894), Слијепац (у рукопису)
Проза: Београдско огледало (18??).
Стручне расправе: Кратка историја Грка и Турака за младеж (1853), Поглед на садашње стање наше (1859), Српска писменица (1860).